Otključala sam vrata stana mrtva umorna. Snimanje je napokon bilo gotovo. Bila sam sretna zbog toga jer mi je već bilo dosadilo, ali pitala sam se što ću raditi u dogledno vrijeme. Ležala sam na trosjedu i razmišljala. Ništa mi pametnog nije padalo na pamet. Skinula sam cipele i hodajući na prstima ušla u spavaću sobu. Otvorila sam drugu ladicu komode i rukom opipavala gornju ladicu.

'Tu je, nije ju pronašao.'

Vratila sam se s vrećicom natrag u dnevni boravak i bacila je na stol. Gledala sam je, pa sam zatvarala oči, a onda je opet gledala. Nisam htjela, a i jesam htjela.

….

'Valery, otvori vrata.', lupao je Johnny na ulazna vrata dok sam se ja izvijala po podu.

'Neću Johnny, budi muško i razvali ih.', i nastavljala sam se smijati po podu.

Ne znam i ne sjećam se koliko sam se dugo tako izvijala po podu, a onda je sjećam se Cate otvorila vrata i Johnny me držao u naručju.

Cate je nešto promrmljala i otišla, a Johnny me odnio u krevet.

…

Otvarala sam oči i zijevala, a onda je tišinu prekinuo njegov ljuti glas: 'Probudila si se napokon. Ti zaista nisi normalna, nikako da prestaneš. Mislim, ja ne mogu više ovako, ne možeš se tako ponašati. Ne mogu svaki dan bojiti se da ću te naći mrtvu ili da će me netko nazvati i reći mi da si mrtva. Ja te volim, ali ne mogu tako.'

'Oprosti, znam da patiš, ali nisam mogla odoljeti. Neću više, obećavam.'

'Moraš na liječenje, pronašao sam već nekoliko klinika, samo odluči gdje ćeš?!'

'U kliniku? Jesi normalan, meni ne treba liječenje. Ne želim. Nisam ovisnica.'

' Onda je među nama gotovo. Oprosti, ali ja ne mogu ovako.'

Suze su mi obavile lice, i počela sam plakati i jecati.

Johnny me samo gledao i nije me ni pokušavao utješiti.

'Odlazi. Ne želim te vidjeti. Ti me ne voliš.'

On nije ništa odgovorio, pognute je glave napustio moj stan.

Ležala sam u krevetu i plakala. Bila sam očajna. Ostala sam sama. Sama. Najgora stvar u mom životu. Sama. Bez ljubavi, bez obitelji, prijatelja. Jedino što me tješilo je bilo da se sutra Malena ponovno vraća živjeti sa mnom.

…

'Evo, ovo je sve, mislim. Ljubavi poljubi tatu.'

Malena ga je poljubila.

'Prekosutra popodne dolazim po nju.'

'Dobro, ajde idi na posao da ne zakasniš.'

Više nisam bila sama. Imala sam moju Malenu i Mariju. A Petar? Njega nisam imala, ali sam ponovno željela imati ga.  Mrzila sam osjećaj samoće i nisam mogla podnijeti da nemam muškarca uz sebe.

…

Nestrpljivo sam iščekivala da prođe 5 sati. Znala sam da tada Petar prestaje raditi. Odlučila sam ga posjetiti i saznati ima li zaista djevojku. Sumnjala sam u to jer sam oduvijek mislila kako je Petar slijepo zaljubljen u mene i kako nikad ne bi mogao biti s niti jednom drugom ženom.

Odjenula sam jednostavnu dekoltiranu majicu, uske jeans hlače, visoke čizme, razbarušila kosu i nabacila malo make up-a.

Maria je bila sigurna kako se idem vidjeti s Johnnyjem, jer nikome nisam rekla o našem prekidu, i nije mi postavljala pitanja kao inače.

…

Bila sam pomalo nervozna dok sam stajala pred Petrovim ulaznim vratima i čekala da mi otvori vrata.

A onda se pojavio mokre kose i u kućnom ogrtaču, pomislila sam kako je seksi i taman sam mu mislila nabaciti neki komentar kada sam primijetila nelagodu na njegovom licu, kao da sam ga uhvatila u laži ili pak nečem još gorem. Ubrzo sam začula prokleti ženski glas, koji sam da stvar bude još gora prepoznala.

Htjela sam mu opsovati sve živo, izudarati ga, ali nisam imala snage, nisam mogla rukovoditi motoričkim sposobnostima niti progovoriti. U očima se vidjelo da je i njemu teško. Začula sam korake te kuje, trgnula se te potrčala stepenicama.