Na vratima se pojavio On. Bila sam zbunjena, još tek uspavana i u staroj trenirci ( da i meni se to događa). Znala sam zašto je došao. Pročitao je novine, ili je vidio na Tv-u, ili mu je netko rekao. Ušao je mimo mene dok sam ja još zbunjeno stajala na vratima. Prišao je k ormariću s pićem, uzeo čašu i natočio si neki viski, pritom je sjeo i pogledao me kao da mi želi reći 'Zašto stojiš još tamo zbunjeno, sjedni se.'

Sjela sam se preko puta njega i prestrašeno ga gledala dok ispija čašu.

Izvadio je debelu kuvertu iz kaputa, stavio je na stol :

'Ovo su obdukcijski nalazi. Oprosti što sam sumnjao u tebe.' , rekao je smireno i hladno kao da to zapravo ne misli.

Otvorila sam kuvertu i počela čitati sadržaj nalaza.

'Nisam trebao sumnjati da dijete nije moje, da bi me ti prevarila. Oprosti, ako sam te u tako teškom trenutku ostavio samu. Ljubavi, molim te, oprosti, tebe i Malenu volim najviše na svijetu.'

Prišao mi je, zagrlio me, a ja sam mirno stajala, a onda sam osjetila njegovo srce kako ubrzano kuca, njegov dah na vratu i suzu na obrazu. Počela sam plakati, slomio je čvrsti štit koji me čuvao.

Primio je moje lice u ruke i poljubio me. Riječi više nisu bile potrebne.

…

Slijedeći dan nije otišao na posao, ostao je kod kuće s nama. Doručkovali smo zajedno, nakon dugo vremena, kao obitelj. Nakon doručka je predložio da odemo u šetnju. Znala sam da se neće usuditi progovoriti o putu u Hrvatsku, a isto tako znala sam da ja to moram učiniti.

Šetali smo parkom držeći se za ruke, dok je on Malenu gurao u kolicima, kada sam odlučila progovoriti :

'Sutra bi trebalo da odeš podignut vize i putovnicu za Malenu. Da ne radimo sve zadnji čas.', rekla sam dok mi se glas malčice tresao.

Na licu mu se vidjelo da ga je uhvatio neki strah i nervoza, ali odgovorio je kao da ga pitam nešto posve normalno:

 ' Otići ću da, treba još nešto obaviti?'

'Ne, sve ostalo ću ja srediti, imam popis stvari koje trebamo uzeti tako da ću ja kofere spakirati. Jesi javio kome u Hrvatskoj da dolazimo?'

'Da, moji znaju tako da će Luka doći po nas u Zagreb. Ti si javila tvojima?'

Nastala je neugodna tišina. Postavio je krivo pitanje.

Stao je kraj žene koja prodaje balone i kupio jednoga Malenoj, koja je bila sva vesela ne sluteći što se zapravo događa.