Evo već, tri i pol tjedna snimam bez stanke, živim sama, odlučila sam kako je najbolje da Malena ostane kod Petra, jer je tamo i Maria, uostalom ja joj ne bi mogla ni posvetiti dovoljno pažnje s obzirom da snimam, iako to nije neko opravdanje. Ipak, nisam toliko loša majka, svaki dan ju posjećujem.

Dva sam dana provela ležeći u bolnici na 'čišćenju' organizma, Petar i Cate su me svakodnevno posjećivali, ali me nitko nije pitao što se zapravo dogodilo.  Cate se osjećala krivom, a Petar izdan i povrijeđen, ali me gledajući onako bolesno umornu nije htio napadati, tako da se ja osjećam jadno i mrzim samu sebe.  Najviše sam se bojala pogleda moje Malene, znam da trenutno nije svjesna što se događa oko nje, ali znam da će se jednom sramiti svoje majke, a to je nešto što ne mogu podnijeti.  Kod kuće me dočekala i razočarana Maria, koja se vratila zbog mene iz Mexica i tako prekinula svoj godišnji, zaista sam jedna egoistična i užasna osoba…

…

' Dobro jutro, donijela sam vam doručak.'

'Hvala, Linda.'

'Dobar tek.'

'Hvala.'

Baš sam počela jesti kroasan, kada je netko pokucao na vrata.

'Slobodno.'

'Gospođo, oprostite što smetam, ali moram razgovarati s Vama.' , zabrinutih očiju i tužna lica pitala me Maria.

'Recite, Maria, nešto Vas muči?'

'Znate, ova djevojka Linda, ona će ostati raditi za Vas?'

'Ne znam, Petar i ja nismo ništa o tome razgovarali.'

'Aha, tako.' , zabrinutost nije nestala.

' Maria, zar se Vi bojite da ćete dobiti otkaz?'

'Znate, ona je mlada, ja sam stara, a osim toga nekoliko puta smo se nas dvije i zakačile, ne znam ako se sjećate, još u Londonu…'

Prekinula sam ju: 'Maria, kako Vam nešto tako može pasti napamet. Pa Vi ste dio naše obitelji, nikada nisam ni pomislila da Vam dam otkaz. I Malena Vas voli kao da ste joj baka.'

Bila je polaskana i počela je plakati.

Zagrlila sam ju.

…

Trebalo je riješiti problem s Lindom, najbolje rješenje je bilo da se zaposli i nju, kao dadilju. Trebalo je to još riješiti s Petrom.

…

Petar je odmah pristao, znao je da će to biti najbolje rješenje, Maria nam je potrebna  da održava 'domaćinstvo', a netko treba čuvati Malenu, a kako se ja iz dana u dan pokazujem sve nesposobnijom, bilo je pitanje vremena kada ćemo zaposliti dadilju.

…

'Super, onda je sve riješeno.', okrenuo se i otišao bez pozdrava.

Ljut je na mene, a ima i pravo, najbolje da prekinemo ovu našu farsu i da ga pustim da napokon počne normalno živjeti.  Ponovno sam, po ne znam koji put donijela tu glupu odluku. Još samo mu to objasniti i dogovoriti zajedničko skrbništvo, i svi će biti sretni, zavaravala sam se.

…

Priopćila sam mu svoju 'fantastičnu' ideju - odluku, a on je mrtav - hladan pristao kao da ga se to ne tiče, kao da se ne radi o njemu. Iskreno me zaboljelo, ali bila je to ispravna odluka, odluka koje se previše odgađala,jer  svojim sam mu egoizmom uništila dosta godina života, a on ima pravo na sreću jer me nikada nije povrijedio.

'Molim?'

'Bok, ja sam.'

'A tko ja ?' igrao se sa mnom kao što sam se ja zadnji put igrala s njim.

'Pa znaš tko, ne glumi…'

'Ali ja želim da mi ti kažeš…'

'Ne da mi se igrati tih glupih igrica s tobom, poklopit ću.', počeo me živcirati.

'Dobro, reci što ti treba?'

'Trebalo bi mi malo (zastala sam, bojala sam se izreći tu prokletu riječ) …Jel' mi možeš nabaviti?'

'Da, za kada?'

'Odmah. Dođem kod tebe?'

'Može, dam ti adresu…'

…

Bila sam pred svršenim činom, stajala sam pred njegovim vratima i čekala da mi otvori, nije mu dugo trebalo:

'Tu si…Mislio sam da se šališ…', bio je vidno iznenađen,'Uđi.'

Ušla sam i promatrala njegov stan.  Bio je čak lijepo uređen. Odmah je postavio na stol par crta. Povukla sam jednu, pa drugu, nisam mogla stati, bila sam očajna…

'Stani, nemoj pretjerivati, ne bi htio da ti bude loše…'

Poljubila sam ga, bilo je jače od mene, toliko sam čekala taj trenutak i više se nisam mogla obuzdati, a osim toga ni on se nije bunio. Počeo je svlačiti haljinu s mene, a uskoro smo bili goli, jedno nad drugim (bilo je to zadnje čega se sjećam).

….

Probudila sam se i osjećala neku tešku mučninu, bila sam  u krevetu, u nekoj  nepoznatoj sobi. Sjetila sam se. U bolnici sam, a ne, opet sam zeznula stvar, sada je stvarno kraj.

Ležala sam tako neko vrijeme, očajna u suzama jer sam se napokon osjećala krivom, a i znala sam da ovoj pogrešci nema popravka. Čekala sam da netko otvori vrata i da mi kaže kakva je situacija.

Ubrzo je ušla medicinska sestra, koja mi je objasnila da sam pala u nesvijest zbog miješanja kokaina i još nečega čiji naziv nisam razumjela. Rekla  je kako će sada doći doktor  i gospodin.  Gospodin? Koji gospodin? Johnny ili Petar? Nisam znala što je gore.

Ušli su doktor i Petar, sada mi infarkt nije bio daleko.  Ipak Petar je bio prilično smiren, ne bih mogla reći da je bio sretan, ali nije bio ni ljut.

Doktor mi je objasnio što se dogodilo, ali opet nisam shvaćala ništa. Petar je rekao kako će mi pomoći da se izliječim i to je bilo to, pokupili su se iz sobe i pustili me da se kao odmorim, a mene je cijelo vrijeme mučilo što Petar zapravo zna.

Sjedila sam u njenom uredu i prazno buljila u scenarij. Kradomice bih ju pogledavala i pokušavala pronaći nešto neobično, ali nisam uspijevala, izvana je izgledala posve normalna, osim što je  možda nekako ljepša. Ipak kada bi progovorila, bila je to neka druga osoba, nekako bahata, bezobrazna i bezosjećajna, ali činilo mi se kako je to njeno ponašanje bilo usmjereno isključivo na mene. Nisam shvaćala zašto.

'Tebi je zasigurno scenarij dosadan?'

Zapravo nisam bila pročitala ni pet stranica, pa nisam znala što da joj odgovorim: 'Ma ne, ne znam, što ti kažeš?'

'Ako želiš da te ozbiljno shvaćaju trebala bi prihvatiti ulogu!'

' Pa onda ću ju prihvatiti…', bilo mi je svejedno, situacija u kojoj sam se nalazila, a ni sama nisam znala koja je; bila je nepodnošljiva po mojim kriterijima. Dok bih snimala osjećala sam se ispunjenom i sretnom, živjela bih kao neka druga osoba i ne bi me boljelo biti ja.

' Petru, ne bi trebalo smetati jer uopće nema scena seksa između Johnnyja i tebe, a snimanje je ovdje u New Yorku.'

'Da.', bio je moj bezdušni zaključak.

…

Trebalo je Njemu priopćiti 'veselu vijest', a za to mi je trebalo hrabrosti, koju naravno uobičajeno nisam imala.  Vratila sam se kući na mjesto bitke.

'Ručak je gotov, da Vam poslužim?'

'Može da, Malena je jela?'

'Da, i već spava.'

Uzela sam žlicu i bezvoljno počela jesti juhu. Moram priznati čak je bila i ukusna, ne kao one iz vrećice.

'Ah, da, zvao je Peter i rekao da će danas doći na večeru, pa da i Vi ostanite kod kuće. Rekao je da vam naručim ribu u restoranu.'

Promrmljala sam samo 'dobro' i pojevši juhu bacila se na sofu, uključila sam tv i gledala neki glupi film. Mislila sam na Njega, 'neka ostanem kod kuće', ma kako se usuđuje, kada je On taj kojeg nikad nema i još mi naređuje da ostanem kod kuće. Uf, kako sam bila ljuta, e neće biti po njegovom.

'Bok, Cate, što radiš večeras? Idemo na večeru?'

Začudo, bila je slobodna.

…

Bilo je nekih sedam sati i počela sam se sređivati za večeru. Bila sam zadovoljna pogledom u ogledalo, zgodna sam, pomislih.

'Tako ste se sredili za večeru s Peterom?! Mislim da će pasti na koljena kada Vas vidi.' , podignula mi je raspoloženje Linda.

'A ne, ne idem na večeru s Petrom, idem na večeru s prijateljicom.' , i nabacila sam zločest osmijeh.

'Ali on je zvao i rekao da ostanete kod kuće, naručila sam vam i večeru iz restorana. Što će reći kada se vrati kući, a Vas ne bude?' činila mi se iskreno zabrinuta.

'Baš me briga, ja imam od prije dogovor, a uostalom njega nije bilo briga neki dan kada sam ja njega čekala.'

'Shvaćam Vas.', i pognute glave vratila se u kuhinju.

…

Sjedila sam za stolom i čekala Cate.  Najbolje bi bilo da isključim mobitel, u slučaju da me On nazove, neka malo pati mislila sam.

Cate je uskoro stigla:

'Bok, spremna za jednu ludu žensku večer.'

'Ah, moja Cate', jedva sam suspregnula suze.

Primijetila je: 'Što ti je? Nećeš valjda plakati?'

'Ma ne, razveselilo me to što si rekla, nekako smo se udaljile u zadnje vrijeme.'

'Istina je, događa se.'

…

Baš smo trebale naručiti desert, kada je Catein mobitel zazvonio:

'Hej, ti si…', i nasmijala se od uha do uha,' naravno, tamo sam za dvadeset minuta, ajde vidimo se.'

Bila sam razočarana.

'Oprosti, ali moram otići, hitno je. Nemoj se ljutiti.'

'Pa neću se ljutiti, ako mi kažeš tko je sretnik?' namignula samo joj.

'Koji sretnik? O čemu ti pričaš? Posao dušo, samo posao.'

'Kad ti kažeš.'

Izljubile smo se i ona je otišla, a odmah za njom i ja. Pomislila sam da ju slijedim, ali činilo mi se to glupim, tako i tako ispričat će mi, kao uvijek. Bilo je nekako rano da se vratim kući i odlučila sam nazvati Johnnyja.

Cate me navečer posjetila i donijela mi nekoliko 'tabletica', još ih nisam probala jer se bojim da su bomboni, da mi ih je iz šale donijela, ipak čuvat ću ih za crne dane, mislila sam. Zapravo bila sam smirena, ništa me nije uzrujavalo, sve do kasno navečer, naime, bilo je jedanaest sati, a On se još nije bio vratio.

Postajala sam živčana što ga nema jer to nije bilo uobičajeno za njega. Linda je primijetila moje meškoljenje i privremeno me smirila:

'Ne bih se htjela miješati, ali ako ste živčani jer nema Petera …'

'Da,jesam, nije mi jasno gdje je do sada, uvijek dođe odmah nakon posla kući.'

'Znate u zadnje vrijeme, uvijek je dolazio nakon ponoći kući, mislim da ima puno posla.'

Ne znam, je li me pokušala utješiti ili je namjerno rekla kako u zadnje vrijeme dolazi kasno kući. Ljubomora me počela izjedati.  Trebao mi je savjet i utjeha. Utipkala sam nekoliko puta Catein broj, ali uzalud, mobitel joj je bio isključen.

'Linda, ja idem spavati, laku noć.'

…

Ujutro kada sam se probudila, njega već nije bilo. Odlučila sam izaći u šoping jer sam osjećala da mi samo to može pomoći. Ponovno sam pokušavala dobiti Cate, ali mobitel ovaj put nije bio isključen, već se ona nije javljala. Odustala sam.  Ipak odlučila sam da neću ostati kod kuće, nego sam krenuti u grad k njoj kako bih se malo smirila. Baš sam sjedila u taxiju, kada mi je mobitel zazvonio, pomislila sam ili je On ili je Cate, kad ono neki nepoznat broj.  Odlučila sam da se neću javiti, ali osoba s druge strane žice je bila više nego uporna, tako da sam nakon nekoliko propuštenih odlučila prihvatiti poziv.

'Molim.'

'Zdravo, ljepotice.'

Prepoznala sam njegov glas, ali nisam mu to htjela dati do znanja.

'A tko je to?'

'Johnny je, ne prepoznaješ me?' 

'A ti si, reci?'

'Moj agent upravo razgovara s tvojom agenticom o novom zajedničkom filmu…', i zašutio je, očekujući moj komentar.

Nasmijala sam se: 'Ne vjerujem da će to ići. Ne zanimaju me više ti glupi akcići…', i spremala sam se poklopiti.

'Nije akcić, drama je. Glavne uloge.'

'Ne znam, moram vidjeti scenarij.' , poklopila sam i ne pozdravivši ga.

Odmah sam nazvala Cate i ovaj put mi se čak javila.

'Bok, dušo, imam super vijesti za tebe.'

'Film?'

'Da, joj tko bi rekao da si ti tako pametna!' i počela mi se cerekati.

Počela sam se pitati, jesu li moju Cate oteli vanzemaljci, jer je u zadnje vrijeme bila neprepoznatljiva.

'Zvao me Johnny i rekao mi…'

Očekivala sam da će mi reći još nešto o filmu, ali ona me počela napadati:

'Vi se redovito čujete? Nije li to nekorektno prema Petru i Malenoj? Nije te sram?'

'Ne čujemo se, on me sada nazvao samo zbog filma. Samo mi treba da me moja najbolja prijateljica napada i osuđuje.'

'Nisam htjela, nervozna sam u zadnje vrijeme. Hoćeš li doći do mene da pogledamo scenarij? '

'Dolazim.'

'Dragi putnici, avion slijeće za nekoliko minuta nadamo se da ste ugodno putovali i da ćete opet putovati s nama. Hvala na povjerenju.' , probudio me stjuardesin glas na razglasu.

' Joj, zar smo već u New Yorku', gotovo da nisam počela plakati od muke. Nisam znala što bih, nekako sam osjećala da ne mogu k Njemu. Izašla sam iz aviona, sjela na stolac u čekaonici, uzela mobitel i utipkala broj:

'Cate, ti si, jesi li kod kuće? Mogu li doći kod tebe? Mo…' počela sam kao neka luđakinja nizati pitanja.

'Smiri se, što ti je? Nisam kod kuće, ali možeš doći kod mene u ured.'

'Stižem!' i spustila sam joj slušalicu.

…

Nakon gotovo četrdeset pet minuta uspjela sam doći do Cateina ureda.

'Dušo, što je? Prepala si me.', rekla je to nekako čudno.

Nisam ni uspjela odgovoriti, jer nisam znala od kuda bih počela.

'Opet si na naslovnici, piše da ste ti i Jenny par?!' podrugljivo mi je rekla.

Sada sam već počela osjećati nekakvu neprijateljsku notu u njenom glasu.

'Cate, što ti je? Zašto si takva prema meni?' počela sam plakati.

'Ništa, što je tebi? Čudna si.'

'To s Jenny je ona izmislila, ja volim…', tu sam stala, nisam to mogla reći, jer sam se bojala da se ureknem.

'Sve će biti u redu, smiri se, znala sam odmah da nije istina.'

Zagrlila sam ju: 'Hvala ti.'

' Zašto nisi otišla kući? Zar ste se posvađali zbog Jenny?'

'Nismo se uopće čuli, ne znam ako je čuo za to s Jenny. Cate znam da ti se ovo neće svidjeti, ali treba mi malo…' namignula sam joj.

Nije bila iznenađena, a nije ni bila ljuta na mene: 'Vidjet ću što mogu srediti, imam neke klince koje šaljem na castinge pa bi ti oni mogli nešto nabaviti. A sada bi bilo najbolje da odeš kući i da Mu sve objasniš.'

'Da, tako je najbolje, a ti hoćeš li…?'

'Nabavit ću.'

Pozdravile smo i krenula sam kući. 'Nekako je čudna? Nešto s njom nije u redu? Nikad mi ne bi rekla da će mi nabavit drogu?' počelo me jako mučiti Cateino ponašanje.

…

Stajala sam pred vratima našeg stana i skupljala hrabrost da pozvonim.

Uspjela sam, pozvonila sam.

Mlada djevojka otvorila mi je vrata.

' Dobar dan! Uđite!' rekla mi je kao da me poznaje i kao da je posve normalno što je u mom stanu i što mi otvara vrata.

Gledala sam ju zbunjeno: 'Mislim da sam pogriješila stan.'

Htjela sam se okrenuti i krenuti ne znam ni sama gdje, jer mi ništa nije bilo jasno.

'Ne, niste pogriješili stan, ja sam Vaša nova pomoćnica, čule smo se preko telefona. Uđite, svi su Vam kod kuće.'

'A tako.', promrmljala sam i ušla u stan.

U dnevnom boravku je sjedio On, Malena je spavala pokraj njega; i gledao televiziju. Kada me ugledao pojavio mu se neki čudan smiješak na licu, ni sretan ni tužan.

'Vratila si se prije?' bilo je ono što mi je prvo rekao, ni bok, ni zdravo, ni bilo što drugo.

'Da, nisam mogla biti više u Londonu nakon onog s Jenny. Pretpostavljam da si čuo, ali to ti je ona izmislila.'

'I mislio sam da je tako.', rekao je hladno, kao da ga baš briga, a ja sam očekivala ljubomoru, koju ružnu riječ, a on ništa.

'Jako sam umorna, pa idem odmah leći.', poljubila sam ga u obraz, 'Laku noć.'

'Noć.' , i nastavio je gledati tv.

…

Bilo je kasno popodne kada sam se probudila.

Malena, sinoć sam bila toliko skomirana da ju nisam ni poljubila. Ogrnula sam se ogrtačem i krenula prema njenoj sobici. Smijanje iz dnevnog boravka me zaustavilo.

Došla sam na vrata i ugledala opet onu zgodnu mladu djevojku kako se igra s mojim djetetom.

Primijetila me kako ih promatram.

'Malena, vidi tko je tamo, ajde idi pozdravit mamu.'

Malena mi je dotrčala u zagrljaj: 'Mama, mama.'

Dvije male suze su mi krenule niz obraze, najljepše riječi koje nakon volim te postoje, i moje dijete ih sada meni govori.

'Hoćete li nešto pojesti?' prekinula je moju sentimentalnu euforiju.

'Da, gladna sam, a što ima?'

'Pečeno pile i krumpiri, jeli vam to uredu ili da vam naručim nešto drugo?'

'Ne,to ću pojesti, primijetila sam da nema Marije?'

' Peter, znate ne znam izgovoriti pravilno, joj je dao slobodno i ona je otišla tjedan dana u Mexico  k obitelji, znate kako sam ja zaposlena na još tjedan dana, a Maria se vratila prije.'

'Shvaćam. Je li me možda zvala Cate?'

'Nisam sigurna, možda je Peter razgovarao s njom?!' 

On je odlučio ostati još nekoliko dana u Londonu, da ih provedemo kao ponovno 'obnovljena obitelj'. Maria je popravila svoje ponašanje prema meni, ne želeći nam kvariti pomirenje. Sve je teklo mirno, snimanje se približavalo kraju, pa smo zajednički odlučili kako će On uzeti Malenu sa sobom natrag u New York, a da ću ja završiti snimanje i onda se vratiti kući.

…

'Evo, dušo izvoli.', pružala mi je Jenny šampanjac.

'Napokon je gotovo i mogu se vratiti kući.', rekla sam prividno oduševljeno iako kao da nisam ni sama bila sigurna u to.

'Ali prije toga večeras ideš sa mnom na party koji organizira producentska kuća za ekipu sa snimanja!'

Znala sam da se ne mogu izvući, pa mi nije bilo druge nego pristati.

'Moja limuzina će doći i po tebe! Tako da ćemo zajedno stići na zabavu. Samo prije toga, bi mogle zajedno u šoping jer moramo zablistati pred novinarima!'

'Tipično za nju,' pomislila sam, ' novinari i naslovnice, kao da je to najvažnije.' Prilično recipročno razmišljanje za osobu koja je 'protiv svoje volje na naslovnicama'.

…

Nakon što sam gotovo čitavo poslijepodne provela u 'ludom' šopingu s Jenny s nevjericom sam gledala 'odjeću' koje sam kupila na Jennyn nagovor. Jer po njenom mišljenju, kako nemamo pratitelje za zabavu, kao glavni par filma moramo doći zajedno i pritom biti usklađene, ne znam zašto sam si uopće dopustila da me na takvo što nagovori.

…

Kada su se vrata limuzine otvorila, najprije sam izašla ja u kratkim tamno ljubičastim hlačicama i prozirnoj ružičastoj košulji ispod koje se nazirao ljubičasti grudnjak, bilo mi je neugodno, a onda za mnom i Jenny u kratkoj ružičastoj prozirnoj haljinici, koja je nalikovala  na spavaćicu, izgledale smo smiješno, ali fotografi nas nisu prestajali fotografirati u kojekakvim pozama. Jenny me primila za ruku i zajedno smo krenule prema ulazu u klub, a onda su se čuli novinarski glasovi: 'Znači istina je da ste u vezi?'

Gotovo sam pala u nesvijest od takvog pitanja, ali je zato Jenny bila pribranija i odmah reagirala na meni neočekivan način : 'Mislim da će vam ovo biti dovoljna potvrda!' i poljubila me.

Odmah sam ju pokušala odgurnuti, ali je ona bila brža i povukla me u klub, kako novinari ne bi primijetili moje negodovanje.

'Jesi ti normalna? Što je ovo značilo?' bila sam više nego ljuta.

'Dušo, reklama! Nemoj se meni praviti nevina, pa ti stalno izmišljavaš svašta da upadneš na naslovnice, tako da ne treba da glumiš kako ti smeta.'

Htjela sam ju pljusnuti, ali me netko zaustavio. Okrenula sam se.

'Kevin, pusti me!' postajala sam ljuta.

Jenny se pokupila i nastavila tulumariti.

'Nema smisla da zbog te glupače radiš scenu, samo ćeš sebi naštetiti, a njoj pomoći, vjeruj mi.'

Bila sam pomalo začuđena, on je oduvijek trčao za Jenny kao nekakav psić, a sada je  navodno bio protiv nje, čak ju je i nazvao glupačom.

'Imaš pravo, najbolje da ja odem.'

'Pozvat ću ti taksi na stražnji izlaz, kako te ne bi gnjavili novinari.'

Zahvalila sam mu, i vratila se natrag u hotel.

…

Gledala sam se u ogledalo i plakala, mrzila sam samu sebe, što sam tako naivna i glupa.

Spakirala sam kovčege, potražila recepcionarku i zamolila je za diskretnost: 'Ovako treba mi taksi na stražnjem ulazu hotela, da ne odjavljujete moju sobu još tjedan dana i ako me netko nazove da kažete kako ne primam pozive u hotelsku sobu nego da me se isključivo može dobiti na mobitel.'

'Još nešto?'

'To je to, hvala, ovo je za Vas.', ostavila sam joj oveću napojnicu.

Taksijem sam se odvezla na aerodrom. Gurnula sam naočale na nos, duboko udahnula i izašla iz taksija. Na sreću nitko me nije prepoznao, došla sam do šaltera i kupila kartu za New York. Sjela sam se na stolac u čekaonici i čekala pet sati kada je avion polijetao. 

'Ljubavi, predomislila sam se u vezi ručka, ajde dođi do mene, ja sam ti na ovoj adresi…'

'Hvala, Jenny', rekla sam smješkajući se, 'prava si prijateljica .'

'Dušo, za tebe to nije ništa, samo da se pomirite.'

…

Ležala sam na sofi s nogama u zraku buljeći u zeleni plafon. 'Kako netko može obojiti u ovako kiselo zeleno, izgleda kao bljuvotina?' postavljala sam sama sebi besmislena pitanja u tom priglupom iščekivanju. Kao neka klinka čekala sam dečka i bila sam nervozna sa nekim čudnim osjećajem u trbuhu, nisam bila sigurna je li to bilo od gladi zbog odgođenog ručka ili pak od uzbuđenja, kao da mi je prvi put. Napokon je zvono zazvonilo, pritisnula sam gumb za otvaranje vrata, i pred vratima čekala da dođe do vrata stana i zazvoni još jednom. Najednom mi je tako živcirajući zvuk zvona postao najdraža melodija. Priznajem, bila sam u deliriju.

Zazvonilo je. Otvorila sam vrata. Preda mnom je stajao On. Ne sjećam se kada sam se posljednji put tako osjećala, kada sam ovako živjela, možda i kada sam ovako 'voljela'. Nisam mu dopustila da ni riječ izusti, zarobila sam mu usne poljupcem. Riječi neke stvari ne mogu opisati.

…

Počela sam se odijevati. On je šutio, morala sam mu objasniti.

'Znam da ti je ovo neobično, ali nedostajao si mi, znam da smo odlučili 'zalediti' naše odnose na neko vrijeme, ali…'

'Ne trebaš ništa objašnjavati, sve je u redu, i  ti si meni nedostajala.', i čvrsto me zagrlio.

Dugo se nisam osjećala tako sigurnom i bezbrižnom, a bilo je vrijeme.

Otišli smo u moj hotelski apartman, a putem sam mu objasnila malu novinsku nezgodu s Johnnyjem, koja ga začudo nije pogodila ni uznemirila, bio je to neki novi On.